Zamislite da vas neko izvede na večeru u restoran bez ijednog izvora svetlosti. Bili biste prinuđeni da među gomilom ljudi i stolova pronađete svoje mesto sami ili uz pomoć konobara bez vida, ali je njima funkcionisanje u mraku nešto najnormalnije, na šta su se navikli, ali vama definitivno nije.

Ne možete da pogledate jelovnik, da rukom dozovete osoblje,  ne smete da koristite ni mobilni telefon jer, ne zaboravite: svetlo je zabranjeno! Slepa osoba bi vam donela čaše i piće a na vama je da ga, po mogućstvu bez prosipanja sipate ili pijete iz flaše zato što vas ionako niko ne vidi. Ukoliko ste avanturista naručićete špagete. Mada, biće zabavno da naručite bilo šta: meso mora da se seče, torta da se pojede bez posledica po odeću, ruke i lice, a med da se sipa u čaj, ali da ne ulepi kosu i prste.

Ukoliko ne biste da zamišljate sebe u ovakvoj situaciji, zamislite emisiju snimljenu posebnom kamerom u kojoj poznate ličnosti u mračnom restoranu rade isto. Boban Veličković iz udruženja „Gledamo srcem“ došao je upravo na ovakvu ideju kako bi pokazao da i slepe osobe mogu da vode kvalitetan život i da bi sa humoristične strane ljudima predstavio život ljudi koji ne vide. U brojnim evropskim prestonicama ovakvi restorani postoje, zašto i Beograd ne bi bio bogatiji za jedan restoran, ali u mraku. Zamisao je da konobari budu slepe osobe i da se gosti zabave, nasmeju sebi samima i nauče nešto novo o svojoj snalažljivosti, fleksibilnosti, ali i osobama bez vida.

Ljudi iz ovog udruženja već mesecima vredno rade na pronalaženju prostora za ovakav lokal u centru Beograda i nadaju se da će naići na zainteresovanost i podršku u sprovođenju projekta.

Posetite njihov sajt,  detaljnije se obavestite o ovom projektu i budite slobodni da iznesete svoj stav, podršku ili ideju!

Ana Jovčić