Blog

Zamislite da vas neko izvede na večeru u restoran bez ijednog izvora svetlosti. Bili biste prinuđeni da među gomilom ljudi i stolova pronađete svoje mesto sami ili uz pomoć konobara bez vida, ali je njima funkcionisanje u mraku nešto najnormalnije, na šta su se navikli, ali vama definitivno nije. Ne možete da pogledate jelovnik, da...
Pročitajte više
Svi stavovi izneti u tekstu izvedeni su samo na osnovu ličnog iskustva motoričkog hendikepa. Svaki hednikep je različit i traži različito promišljanje. Ipak, pokušala sam da izdvojim neke zajedničke tačke u kojima mogu da se pronađu oni koji se slično osećaju, nevezano za oblik hendikepa koji možda imaju. Znam da ne mislite ništa loše kada...
Pročitajte više
Ne znam da li danas neko pomaže roditeljima dece sa hendikepom da saznaju šta ih je snašlo kada napokon dobiju dijagnozu. Ne znam da li ih neko hrabri, i kako. Želim da verujem da toga ima. Ono što znam je da mojim roditeljima niko nije dao taj vetar u leđa. Zato je ovaj posvećen njima,...
Pročitajte više
“Dok sedimo u učionici, nije važno što ne mogu da trčim. Bila sam im ravna, često i bolja od svih”. Ovako sam dugo opisivala svoje školovanje, pre fakulteta. I normalno, nisam imala pojma koliko toga strašnog i nepravičnog ta rečenica odslikava. Tad, razume se, niko još nije ni čuo za inkluziju, niti za individualni obrazovni...
Pročitajte više
Prilično često dobijam pitanja od nepoznatih ljudi “kad ću da bacim štake” i kad će mi biti bolje. Užasava me to podrazumevanje da ja to prosto moram da želim i da stoprocentno jedva čekam da poskočim bez njih. Pa, nije tako. Možda bi ovo valjalo da razjasnim na početku: nepoznati ljudi vide štake. Neka ortopedska...
Pročitajte više
Čuli ste za onu izreku “Zovi me i krćag samo nemoj da me razbiješ.” Možda verujete da je svejedno kako nazivate ljude ili pojave oko sebe? E, pa, nije, bar u pojedinim slučajevimna. Nije svejedno. Da, imam  hendikep, i ponekad mi je muka zbog toga. Mada stvarno volim sebe ovakvu kakva sam, stvarno volim, dođe...
Pročitajte više