Gradska organizacija gluvih Beograda u saradnji sa Asocijacijom tumača znakovnog jezika, uz podršku Tima za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Srbiji i Gradske opštine Vračar je objavila publikaciju ”Analiza o primeni Zakona o upotrebi znakovnog jezika”.

Autori publikacije su Desanka Žižić i Mihailo Gordić.

 U cilju adekvatnije podrške zajednici gluvih u Srbiji, naša organizacija je inicirala istraživanje o primeni Zakona o upotrebi znakovnog jezika, kako bi sa jedne strane dokumentovali stanje u kom se nalaze gluve i nagluve osobe koji su korisnici znakovnog jezika u Srbiji nakon donošenja Zakona, a sa druge strane kreirali mehanizam za zagovaranje primene Zakona.

Ovom bazičnom analizom mapirali smo u kojim segmentima primene Zakona imamo dobre rezultate i ukazali smo na nedostatke i potrebu za adekvatnijom podrškom kroz preporuke, predloge i savete institucijama i nadležnom ministarstvu kako bi se Zakon bolje primenjivao. Analizom takođe ukazujemo na potrebu za usvajanjem pratećih akata koji bi trebalo jasnije da regulišu oblast primene SZJ, njegov status, istraživanje, dokumetovanje, učenje i korišćenje.

Nadamo se da će Analiza, njeni zaključci  i preporuke doprineti našim zajedničkim naporima da unapredimo kvalitet života gluvih i nagluvih osoba i da osiguramo njihovo aktivno učešće u svim aspektima društvenog života.

Autori Analize izražavaju zahvalnost gluvim osobama koje su učestvovale u fokus grupama i koje su ličnim svedočenjima i izražavanjem stavova i mišljenja doprineli da ovaj izveštaj ne sadrži samo teorijsku komponentu, već i prikaz stanja iz perspektive direktno zainteresovanih osoba. Zahvalnost izražavamo i sagovornicima – predstavnicima institucija, udruženja gluvih, tumačima, i saradnicima. Prikupljene informacije su doprinele da autori podrobnije sagledaju izazove koji se u praksi pojavljuju.

Izveštaj možete preuzeti u PDF formatu na sledećem linku.

Ukoliko želite publikaciju u nekom drugom formatu, molimo vas da nas kontaktirate na gog.beograd@gmail.com

Pročitajte više

Vikimedija Srbije raspisuje konkurs za realizaciju i finansiranje volonterskih
projekata u domenu obrazovanja, saradnje sa institucijama kulture i volontiranja.
Konkurs traje od 2. jula do 5. avgusta 2020. i otvoren je za sve pojedince i pojedinke, predstavnike i predstavnice organizacija, institucija kulture i obrazovanja. Predlozi moraju biti u skladu sa Strategijom Vikimedije Srbije.

Vikimedija Srbije je neprofitna, nevladina organizacija koja radi na oslobađanju i
digitalizaciji kulturno-istorijskih sadržaja, sakupljanju fotografija i drugog multimedijalnog
sadržaja i promovisanju ideje o sakupljanju i deljenju slobodnog znanja. Svrha ovog poziva jeste podsticanje mladih ali i iskusnih entuzijasta da implementiraju Vikimedijine projekte u cilju promovisanja slobodnog znanja.

Teme konkursa

Vikimedija Srbije obavlja svoju delatnost u skladu sa zvaničnom strategijom organizacije.
Strategija obuhvata fokusiranje na tri oblasti koje su ujedno i teme ovog konkursa i na koje se predlagači/ce mogu pozvati prilikom podnošenja projekata:
Obrazovanje – u okviru ove teme radi se na ostvarivanju saradnje sa školama i fakultetima u pogledu implementacije obrazovnih projekata Vikimedije Srbije u pomenutim institucijama. Pod ovim se podrazumevaju:

■ Organizovanje predavanja i radionica o uređivanju Vikipedije u okviru određenih
predmeta u srednjim, višim školama i fakultetima
■ Osmišljavanje novih modela saradnje sa obrazovnim institucijama formalnog ili
neformalnog obrazovanja
■ Umrežavanje više organizacija i/ili institucija radi zajedničke saradnje na
projektima većih obima
Saradnja sa institucijama kulture i institucijama od javnog značaja (GLAM institucijama) –
u okviru ove teme potrebno je ostvariti dvosmernu saradnju sa pomenutim institucijama. Neki od modela saradnje mogu biti:
■ Digitalizacija i oslobađanje sadržaja kulturnog i istorijskog nasleđa iz institucija
kulture (GLAM – galerije, biblioteke, arhivi, muzeji…)
■ Organizacija uređivačkih maratona u GLAM institucijama – događaja na kojima
volonteri uređuju Vikipediju na određenu temu tokom jednom dana
■ Organizovanje i/ili realizovanje programa stažiranja u GLAM institucijama koji
podrazumeva angažovanje urednika Vikipedije u nekoj od institucija kulture prilikom
čega se radi na digitalizaciji i oslobađanju sadržaja koje institucija poseduje, kao i
na obuci zaposlenih u ustanovi kulture za rad na Viki projektima.
■ Ostvarivanje novih modela saradnje sa institucijama kulture. Podsticanje volontiranja je tema koja je stalno aktuelna u Vikimediji Srbije imajući u vidu da je udruženje pre svega volonterske orijentacije. U okviru ovoga spada:
■ Pokretanje projekta sa ciljem pružanja podrške zajednici volontera okupljene oko
Vikipedije na srpskom jeziku i Vikimedije Srbije
■ Edukacija i obuka volontera za uređivanje Vikipedije i drugih Viki projekata i predstavljanje mogućnosti povećanja slobodnog sadržaja na internetu
■ Aktivno širenje mreže volontera zainteresovanih za rad na Viki projektima
■ Aktiviranje grupa ljudi u cilju pokretanja zajedničkih viki-projekata u više gradova Srbije
■ Rad na Viki projektima sa marginalizovanim grupama

Ko može da aplicira?

Predloge mogu podneti svi zainteresovani pojedinci i pojedinke, predstavnici i predstavnice udruženja i dobrovoljci čiji se ciljevi poklapaju sa ciljevima Vikimedije Srbije, o kojima možete više pročitati u Strategiji Vikimedije Srbije. Ako do sada niste pisali predloge, predstavnici Vikimedije Srbije vam mogu u tome pomoći. Važno je da imate jasnu ideju i zamisao kako biste mogli da je realizujete.

Kako da pošaljem predlog?

Prijavni formular možete preuzeti ovde. Potrebno je da preuzmete formular i pošaljete ga na
kancelarija@vikimedija.orgVAŽNO: Obrazac se ne popunjava onlajn. Podnosioci projekata mogu da podnesu više od jednog predloga. Imajte u vidu da se podržavaju projekte u iznosima od 100 do 5000 evra. Prednost će imati inovativni projekti sa originalnim i svežim idejama, kao i dobro obrazloženim budžetom.

Trajanje projekta

Svi projekti koji budu odobreni ulaze u godišnji plan Vikimedije Srbije. Period realizacije je
kalendarska 2020. godina. Projekti ne moraju nužno da traju godinu dana ali se moraju realizovati u vremenskom periodu od januara do decembra 2020. godine.

Do kada mogu da pošaljem predlog projekta?

Sve predloge treba dostaviti do 5. avgusta na kancelarija@vikimedija.org ili ih možete dostaviti lično u kancelariju Vikimedije Srbije (Dečanska 4/3, Beograd). Za sve dodatne informacije obratite se putem elektronske pošte ili na brojeve telefona: 011/33-48-468060/74-54-773 (Ivana Madžarević, menadžerka projekata i zajednice) .

Vremenski okvir realizacije

■ 5. avgust – Rok za slanje projektnih predloga i početak selekcije;
■ 19. avgust – Prvi krug selekcije;
■ 26. avgust – Rok za revidiranje projekata;
■ 2. septembar – Konačna odluka o uključivanju projekata u godišnji plan Vikimedije
Srbije;
■ Januar 2020. – Potpisivanje ugovora i uplata sredstava;
■ Od februara 2020. – Početak realizacije projekata;
■ 31.12.2020. – Krajnji rok za završetak projekata;
■ Januar 2021. – Pisanje završnih izveštaja.

Izvor: Portal Mladi

Pročitajte više

Omladinska prestonica Evrope Novi Sad 2019 upućuje poziv da učestvujete u prvom Resurs kafeu koji se održava u Beogradu 27.3.2019. od 18:00 do 20:00 časova u Open space prostoru u Inkubatoru Gnezdo, Masarikova 5, VI sprat.

Šta je uopšte Resurs kafe?

Resurs kafe je događaj na kome ćemo ugostiti do 40 ljudi iz civilnog sektora, koji će u neformalnoj atmosferi imati priliku da pričaju, dele iskustva i uče jedni od drugih.

Ovaj događaj namenjen je pre svega omladinskim organizacijama i organizacijama koje rade sa mladima.

Ovoga puta tema je socijalno preduzetništvo, a Vaši domaćini će biti Timočki omladinski centar i Bagel Bejgl, NVO Atina.

Zašto radimo Resurs kafe?

Ove godine organizujemo 5 Resurs kafea u 5 gradova Srbije.

Resurs kafe je najava velikog kongresa, a ujedno i zaseban događaj na kome razgovaramo o fundraising temama, ali u neformalnijoj atmosferi.

Kakav kongres je u pitanju?

OPENS FundCon je fundraising kongres, koji smo prvi put organizovali prošle godine (na ovom linku možete videti kako je bilo prošle godine).

OPENS FundCon je sveobuhvatno iskustvo koje na jednom mestu okuplja najbolje ideje i najinovativnija rešenja iz civilnog sektora. Nudi različite formate sesija i predavanja, razgovore na različite teme kao što su prikupljanje sredstava, socijalno preduzetništvo, korporativna partnerstva, digitalni marketing, liderstvo, inovativno/alternativno finansiranje, upravljanje ljudskim resursima i još mnogo toga, a sve u cilju glavne teme kongresa a to je održivost organizacija.

Kako da se prijavite?

Prijava se vrši putem online forme, koju možete naći OVDE.

Za sva pitanja i nedoumice, budite slobodni da pišete na: program@opens2019.rs

Pročitajte više

Ako si mlada žena sa invaliditetom i zainteresovana si da:

  • naučiš više o svojim pravima i kako da ih ostvariš,
  • razvijaš svoje potencijale i učiš iz iskustava, znanja i veština drugih žena sa invaliditetom,
  • naučiš više o prepoznavanju i sprečavanju diskriminacije i nasilja nad ženama, inkluzivnom obrazovanju, zapošljavanju, samostalnom životu,
  • saznaš više o aktivizmu žena sa invaliditetom i radiš na polju promocije prava žena sa invaliditetom u Srbiji,
  • saznaš više o načinima ravnopravnog učešća u društvenim događajima u tvom okruženju,

Prijavi se za učešće u mentorskom programu za žene sa invaliditetom!

Popuni prijavni formular i pošalji nam na email adresu femplatz@gmail.com do srede, 20. februara 2019. godine.

Prijavni formular možeš preuzeti ovde: Prijavni formular za mentorine

Upoznaj mentorke sa kojima ćeš raditi – https://mpzisrbija.wordpress.com/vesti/

Učešće u programu podrazumeva:

  • zajedničku radionicu svih mentorki i mentorina u prvoj polovini marta 2019. godine,
  • individualni rad sa izabranom mentorkom: najmanje pet individualnih susreta,
  • grupni rad sa više mentorina i mentorki na teme koje te zanimaju i u kojima želiš da se razvijaš, u periodu od marta do juna 2019. godine,
  • završni susret u junu 2019. godine,

Šta ćeš dobiti kroz mentorstvo: praktične savete, ohrabrenje i podršku, učenje iz iskustva drugih, povećanje društvenog, akademskog, profesionalnog ili ličnog samopouzdanja, osnaživanje za odlučivanje, razvijanje komunikacijskih veština, kao i vrednost direktne „vršnjačke“ podrške.

Zašto Mentorski program? Cilj mentorskog programa je da podrži žene sa invaliditetom za ostvarivanje prava, kroz osnaživanje, informisanje i vršnjačku podršku. Program treba da obezbedi platformu za jačanje glasa, učešća i autonomije žena sa invaliditetom za odlučivanje u svim oblastima.

Mentorski program za žene sa invaliditetom u Srbiji vode udruženje građanki FemPlatz i Ženska mirovna grupa – Pančevo (ŽMIG), uz podršku UN WOMEN u okviru programa „Autonomija, glas, učešće osoba sa invaliditetom“.

Izvor: FemPlatz

Pročitajte više

Od 31. januara do 3. februara u Kragujevcu je realizovan III modul Škole za mlade lidere sa invaliditetom/hendikepom.

Na trećem, ujedno i poslednjem modulu Škole, učesnici su ovladali tehnikama javnog nastupa, kao i tehnikama potrebnim za uspešno vođenje marketinških kampanja putem društvenih mreža.

Pored interaktivnog učešća na samim radionicama, učesnici su uspešno realizovali i domaće zadatke, koji su za cilj imali rešenje problema mladih sa invaliditetom/hendikepom u lokalnoj zajednici, ali i promovisanje same Škole.

Gostujući predavač na III modulu je bila Marija Stevuljević, ekspertkinja za medije i komunikaciju, sa dugogodišnjim iskustvom iz oblasti PR-a i promocije na društvenim mrežama.

Projekat “Digitalna i medijska pismenost mladih sa invaliditetom/hendikepom” realizuje Forum mladih sa invaliditetom u partnerstvu sa Udruženjem studenata sa hendikepom, Udruženjem za mlade Srbije i Secons-grupom za razvojnu inicijativu. Projekat je podržala Evropska unija u okviru “Civil Society Facility and Media Programme 2016-2017”.

Izvor: Forum mladih sa invaliditetom

Pročitajte više

Emisija „Perspektiva 202” na Radio Beogradu 202  predstavlja novi otvoreni prostor za mlade ljude koji na različite načine obogaćuju trenutak našeg vremena – kroz umetnost i kulturu, aktivizam i lična iskustva.

Svakog četvrtka od 23-00 na Radio Beogradu 202.

Ako znate za nekog čiji rad bi trebalo da ispratimo u emisiji pišite na program202@gmail.com

Kroz emisiju vodi Lana Nikolić

Link za slušanje uživo je ovde, a podkaste prethodnih emisija možete poslušati ovde.

Pročitajte više

Partnerska organizacija Udruženje studenata sa hendikepom, u saradnji sa Forumom mladih sa invaliditetom, realizovala je trening “Uloga medija u podizanju svesti o poziciji osoba sa invaliditetom/hendikepom u društvu” u Beogradu, 27. septembra.

U okviru radionice učesnici su imali priliku da se upoznaju sa osnovnim principima koncepta socijalne inkluzije, kao i sa komunikacijom i modelima u pristupu osobama sa invaliditetom/hendikepom.

Aktivnost je realizovana u okviru projekta “Digitalna i medijska pismenost mladih sa invaliditetom/hendikepom”, koji sprovode Forum mladih sa invaliditetom, u partnerstvu sa Udruženjem studenata sa hendikepom, SeConS grupom za razvojnu inicijativu i Udruženjem za mlade Srbije.

Projekat se realizuje u okviru programa Evropske unije ”Unapređenje civilnog društva i medijskih programa 2016-2017”.

Pročitajte više

Forum mladih sa invaliditetom, u partnerstvu sa Udruženjem studenata sa hendikepom, SeConS grupom za razvojnu inicijativu i Udruženjem za mlade Srbije, realizovao je info sesije za organizacije civilnog društva u Užicu I Novom Pazaru, 6-og, odnosno 12. septembra.

Aktivnosti su realizovane u okviru projekta Digitalna i medijska pismenost mladih sa invaliditetom/hendikepom, koji za cilj ima unapređenje građanske participacije mladih sa invaliditetom/hendikepom putem razvoja digitalne i medijske pismenosti.

Na početku projekta sprovedeno je istraživanje sa sledećim ciljevima:

  1. da pokaže stepen digitalne pismenosti/ kompetentnosti mladih osoba sa invaliditetom/hendikepom i njihovu praksu u korišćenju digitalnih tehnologija,
  2. da predstavi oblike društvenog aktivizma mladih sa invaliditetom/hendikepom, posebno onlajn aktivizma,
  3. da proveri pretpostavku da su mladi koji bolje vladaju tehnologijama i alatima u digitalnoj sferi aktivniji u društvenom i političkom životu.

Na info sesiji su predstavljeni rezultati istraživanja o digitalnoj pismenosti i aktivizmu mladih sa invaliditetom/hendikepom, ali i naredne aktivnosti projekta koje će direktno uključivati mlade sa invaliditetom/hendikepom.

Projekat se realizuje u okviru programa Evropske unije “Unapređenje civilnog društva i medijskih programa 2016-2017”.

Pročitajte više

Svi stavovi izneti u tekstu izvedeni su samo na osnovu ličnog iskustva motoričkog hendikepa.

Svaki hednikep je različit i traži različito promišljanje. Ipak, pokušala sam da izdvojim neke zajedničke tačke u kojima mogu da se pronađu oni koji se slično osećaju, nevezano za oblik hendikepa koji možda imaju.

Znam da ne mislite ništa loše kada mi govorite rečenice oduševljenja i divljenja. Želite da pokažete da vam je drago što radim sve što radim, što sam, eto „dotle stigla“ (gde god to dotle bilo i kako god se tumačilo), što sam tako rešena da svakakve stvari istovremeno postižem, i što dajem sve od sebe da me hendikep koji imam što manje ometa u tome. Čudite se, divite, nazivate me herojem. Ne mogu da vam zamerim što se radujete nekom mom uspehu, što me podržavate. To uvek prija, i drago mi je, ali samo ako me posmatrate naprosto kao mladu osobu koja pokušava da dosegne neke ciljeve. Neće me mnogo obradovati ipak, ako vidim, kao što je najčešće slučaj, da me divinizujete jer sve to radim, a još imam i hendikep, pa je to onda neki presedan, svetsko čudo.

Možda to i ne činite svesno, već samo želite da pružite svoju podršku. I hvala vam na tome, jer na neki sličan način podržavam i ja vas, znani i neznani ljudi iz realnog života i virtuelnog sveta. Jako sam srećna kada čujem kritike i komentare na svoj rad. Meni je ipak, ponekad malo previše tog posmatranja mene kao heroine. Verujem da postoje ljudi koji bi možda i sami sebe videli kao nekakav primer kome treba da se tapše. I to je u redu. Samo, ja jednostavno nisam takva.

izvor: pinterest.comMislite li da se lepo osećam kada čujem rečenicu „Ja se tebi divim!“? Ne, ne osećam se ni lepo ni prijatno. Zašto, pitaće se neki od vas, kad mi ne mislimo ništa loše! Upravo zato vam pokušavam objasniti zašto ne treba tako da govorite, i što je još važnije – zašto ne treba tako da se osećate kada je o meni reč. Naravno, ja vam slobodu da se divite, čudite i uzdižete me na neki izmišljeni pijedestal ne mogu uzeti, niti želim. Želim da vam pokažem zašto bi bilo divno kada biste odabrali da to ipak, ne činite.

Napisaću samo neke od uobičajenih rečenica, i obrazložiću vam zašto im se moje uši ne raduju.

Imaginarni prošli, sadašnji i budući sagovornici, razmislimo zajedno zašto govorim jedno veliko NE rečenicama koje slede, s nadom da ćete i vi učiniti isto:

„Ja se tebi divim, svaka ti čast!“

Nemaš se čemu diviti, i nije mi svaka čast. Jer ja radim isto što i ti. Nerviram se, kuvam kafu, turpijam nokte, češljam se, čitam, pišem, postavljam slike na fejsbuk, polažem ispite, odlazim na razna kulturna dešavanja, u biblioteku, u park, prelazim pešački prelaz, sedim i čupam kosu nad nekim problemom, teglim knjige na ramenu, zapertlavam cipele, stavljam slušalice u uši u prevozu. Vidiš li neku razliku u odnosu na sebe i svoju svakodnevicu? Ako mi se diviš jer sve to radim uprkos svom hendikepu, zapitaj se da li želiš da se tebi neko divi zbog tih  istih stvari, samo zato što ih prosto na svakodnevnom nivou obavljaš, a da to i ne primećuješ.

Istina je da mi za neke stvari treba više vremena, da se jako brzo umaram, da ulažem više napora. Ipak, tu i dalje materijala za divljenje nema. I ti se trudiš da daš najbolje od sebe svakog dana, zar ne?

„Ja tebe kad vidim, zapitam se na šta se ja uopšte žalim?“

lana_002Ako sam merna jedinica prema kojoj sagledavaš svoj život i probleme u njemu, i ako ti moj primer, i moja ličnost služi da sagledaš koliko je tvoj život zapravo lep i jednostavan kad vidiš „šta sve ima na svetu“ i „da i od goreg ima gore“, zaista i treba da razmisliš o svom životu, i da se zapitaš šta ti to u njemu ne odgovara i šta bi mogao/ mogla da promeniš. Ja nisam mera kvaliteta tvog života, niti sam upozorenje šta može da se dogodi nekome. Možda ti deluje da su tvoji problemi u odnosu na moje manji. Nisu, svima su nam problemi koji nas tište jednako teški, ja samo ponekad imam komplikovanije uvezane čvorove problema. Sa druge strane, možda pomisliš koliko si srećan što nisi ja kada me vidiš, i što hodaš „kao svi ostali“, što je tvoj život eto, lep i „normalan“ (šta god ta reč obuhvatala u svom značenju). Vidiš, i moj život je lep, zanimljiv je i obojen, dinamičan i pun komplikovanih situacija, i normalan je, kao i tvoj, i volim ga. Nemoj dozvoliti sebi da misliš da si u boljoj poziciji u odnosu na mene. Nisi, jer osoba sa hendikepom svako može da postane, bilo kada u životu.

„Eto, uprkos tom problemu koji imaš, ti si postigla mnogo više nego tvoji vršnajci bez hendikepa.“

Moj hendikep nije problem, moj hendikep je stanje, moj hendikep je jedan deo mog tela koje je kuća za dušu. Ne radim stvari u životu uprkos svom hendikepu već u saglasju sa njim, jer smo jedno, i ja ga se ne odričem, niti ga posmatram kao balast. Hendikep ima svoju težinu na mnogo nivoa, i zahteva zaista velike napore, to ne poričem. Ali njegovo postojanje nije razlog da me vrednuješ više u odnosu na moje vršnjake i da moje uspehe pojačavaš u odnosu na njihove, samo zato što se fizički razlikujem i komplikivanije funkcionišem u svakodnevnom životu. Ponekad zaista jesam uložila više truda i rada da bih postigla iste rezultate kao i moji vršnjaci, ali to nikada nisam učinila u borbi protiv svog hendikepa, već zajedno sa njim.

„Ti si pravi heroj! Kako sve to postižeš?!“

Nisam heroj, ni svoj ni bilo čiji. Heroji su u mitologiji imali nadljudske osobine, ali su bili (uglavnom) smrtni. Zajednička osobina koja spaja mene i heroja je jedino smrtnost. Nikakve nadljudske osobine nemam, mada bih im se obradovala kada recimo, spremam ispit, ili učim neki novi strani jezik. Sve što radim, radim kao i ti, uz puno truda, a ponekad i uz puno lenjosti. Postižem svoje ciljeve naprosto jer se u nekom momentu nateram da se povinujem onom „red, rad, disciplina“ ma koliko mi teško padalo jer bih radije da nalakiram nokte, ili čitam za sebe, a ne za fakultet, ili mi se sluša muzika.

Nema potrebe da me idealizuješ zamo zato što drugačije izgledam, odnosno drugačije hodam. Interesuje me puno različitih stvari, i pokušavam da im idem u susret. Obavljam stvari u svakodnevnom životu najbolje što mogu, bilo da je to savladavanje neke arhitektonske prepreke ili rešavanje administrativne začkoljice. Nema u mom načinu života nikakvog herojstva, i ne želim da me tako posmatraš.  Ni mene, ni bilo koju drugu osobu sa hendikepom (osim ako neke od njih to same ne žele) jer mi nismo primer natčoveka, niti smo tu da vas naučimo nekoj specijalnoj životnoj mudrosti.

Verujem da vam je sada malo jasnije zašto se toliko bunim protiv bezrazložnog divljenja i čuđenja.

Ako želite da mi se divite, divite mi se kao pesnikinji, umetnici, (budućoj) radio novinarki, slikarki. Divite mi se kako god želite, ali ne zato što sam sve to, a imam hendikep. Posmatrajte me odvojeno, a istovremeno neodvojivo od mojih štaka, jer takva i jesam.

Sličniji smo nego što mislite. Jedina je razlika, kao što rekoh, što ja možda malo češće dobijam komplikovane čvorove zadataka (da ne kažem problema) da razmrsim. Inače smo sa svim vrlinama i manama – naprosto ljudi. Sa ili bez hendikepa.

Preuzeto uz dozvolu autorke sa sajta Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.

Pročitajte više