Pozivamo osobe sa invaliditetom sa teritorije Grada Beograda da se prijave na obuku WordPress-a.

WordPress  je on-line, open-source alat za kreiranje web sajtova napisan u PHP-u. On je najverovatnije najjednostavnije i najmoćnije CMS (Content Management System) okruženje za upravljanje sadržajem prilikom izrade web sajta ili bloga koji danas postoji. Ovaj softver je potpuno besplatan za korišćenje, sadrži veliki broj moćnih alata za upravljanje sadržajem i dizajniranje izgleda jednog web sajta. Pruža mogućnost jednostavne administracije,  brzog i lakog postavljanja sajta na web. Za korišćenje ovog okruženja nije potrebno neko napredno znanje iz oblasti web-dizajna, potrebno je samo da korisnici imaju osnovno znanje rada na računaru.

Kurs je osmišljen tako da polaznici kroz dva meseca savladaju rad u WordPress-u na lak i razumljiv način, uz dosta praktičnog rada.

Obuka će se održavati ponedeljkom i sredom u računarskoj učionici u In Centru na adresi Cara Lazara 5-7 u terminu od 13h do 14:30h.

Program nije prilagođen osobama koje koriste govorni softver.

Kurs je besplatan za sve učesnike.

Broj polaznika je ograničen.

Prijavu možete dostaviti elektronskim putem na e-mail: prijave@fmi.rs ili putem telefona 011/3220632. Potrebno je navesti ime prezime, broj telefona, obrazovanje i da li je potreban neki vid podrške (prilagođavanje radnog materijala, pristupačnost prostora, nešto drugo).

Rok za prijavu je sreda 29. januar.

***

Obuka se realizuje u okviru programa ,,Program zapošljavanja osoba sa invaliditetom na otvorenom tržištu rada” koji je finansiran od strane grada Beograda, Sekretarijat za socijalnu zaštitu.

 

Izvor: FMI

Pročitajte više

Forum mladih sa invaliditetom, u partnerstvu sa Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu, i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) realizuje program IT prekvalifikacija za osobe sa invaliditetom.

20 polaznika selektovano je u okviru Javnog poziva, a sam program ima za cilj razvoj znanja, veština i kompetencija osoba sa invaliditetom za zapošljavanje u IT sektoru, realizacijom obuke za osnove veb programiranja i sticanje praktičnog iskustva kroz program prakse.

Program IT prekvalifikacije omogućava da:

  • 20 osoba sa invaliditetom pohađa šestomesečnu obuku za osnove veb programiranja (WordPress, JavaScript) uz primenu metodologije koja će omogućiti da polaznici nakon završene obuke steknu znanje koje će ih kvalifikovati za konkretna radna mesta u IT sektoru. Mentorski rad tokom trajanja obuke, uz karijerno vođenje i savetovanje, će dati dodatnu vrednost programu i doprineti kvalitetu stečenog znanja.
  • učesnici pohađaju obuku za „meke veštine“. Svrha aktivnosti je podsticaj razvoju mekih veština polaznika kao preduslov uspešne adaptacije u radno okruženje. 
  • Praksu u IT kompaniji ili IT sektoru u minimalnom trajanju od 120 sati. Praksa će direktno poboljšati zapošljivost i konkurentnost osoba sa invaliditetom na tržištu rada, osnažiti njihove kapacitete za zapošljavanje i omogućiti sticanje novih veština i radnog iskustva (što je često jedan od uslova za zapošljavanje). 

Obuka se realizuje na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu, u periodu od novembra 2019. do maja 2020.godine.

Pročitajte više

Forum mladih sa invaliditetom i Udruženje studenata sa hendikepom raspisuju poziv za podnošenje predloga projekta za organizacije civilnog društva koje rade sa mladima, u okviru konkursa “Aktivno uključivanje mladih sa invaliditetom/hendikepom u aktivnosti civilnog društva”.

Poziv se objavljuje u okviru projekta “Digitalna i medijska pismenost mladih sa invaliditetom/hendikepom”. Projekat realizuje Forum mladih sa invaliditetom, u partnerstvu sa Udruženjem studenata sa hendikepom, Udruženjem za mlade Srbije i Secons-grupom za razvojnu inicijativu. Saradnici na projektu su Ministarstvo omladine i sporta i Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije. Projekat je podržala Evropska unija u okviru “Civil Society Facility and Media Programme 2016-2017”.


Opšti cilj konkursa 
je unapređenje građanske participacije mladih sa invaliditetom/hendikepom u lokalnoj zajednici, putem korišćenja digitalne i medijske pismenosti.

Aktivnosti podržanih projekata mogu se realizovati u jednoj ili više jedinica lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Rok za dostavljanje predloga projekata je 22. novembar 2019.


Detaljne informacije o uslovima i načinu podnošenja projektnih predloga možete pronaći u dokumentu SMERNICE.


Formulari za prijavu se mogu preuzeti na sledećim linkovima:

Aneks 1 – Obrazac za pisanje predloga projekta

Aneks 2 – Obrazac budžeta projekta

Aneks 3 – Narativni budžet

Za sve dodatne informacije se možete obratiti Forumu mladih sa invaliditetom putem mail-a prijave@fmi.rs i telefona 011 3220632.

Pročitajte više

Udruženje građanki FemPlatz i Ženska mirovna grupa – Pančevo (ŽMIG) realizuju projekat Mentorski program za žene sa invaliditetom u Srbiji, koji podržava UN WOMEN u okviru programa „Autonomija, glas, učešće osoba sa invaliditetom“.

Naša naredna sagovornica Ljiljana Stevković  kaže da je mentorski program važan „jer se zasniva na individualizovanoj podršci, prilagođenoj konkretnim potrebama i očekivanjima svake žene sa invaliditetom koja je uključena u program“.

Mentorke su tu da im pomognu da se upoznaju sa svojim pravima, da ih osnaže da razvijaju svoje lične, obrazovne i profesionalne potencijale i da se lakše suočavaju sa preprekama na koje nailaze na tom putu svog razvoja, dodaje Ljiljana.

Ljiljana je spremna da podeli svoje znanje sa polaznicama zato što „znanje, ali i iskustvo nema svrhu ukoliko se ne deli sa drugima“.

Uverena je da je to prilika da sve ono što je i  sama prošla i naučila primeni kako bi inspirisala i motivisala žene sa invaliditetom uključene u program da veruju u sebe i da teže ka ostvarenju svojih ciljeva. Sigurna je da se na taj način istovremeno i sama razvija i stiče nova iskustva i saznanja, kao i nova poznanstva.

Polaznice mentorskog programa od Ljiljane mogu da očekuju podršku i uvažavanje njihovih ličnih iskustava, potreba i očekivanja, kao i potpunu posvećenost onome što je njima bitno na planu njihovog razvoja i napredovanja.

Pored toga, dodaje Ljiljana „mogu da očekuju i da ću sa njima podeliti svoja znanja o veštinama komunikacije, pregovaranja i nenasilnog rešavanja konflikata, osmišljavanju, pisanju i realizaciji projekata i realizaciji akademskih zadataka u sferi visokog obrazovanja, kao i tome kako da prepoznaju nasilje i kako da se od njega zaštite“.

Naša sagovornica će polaznicama mentorskog programa govoriti o svojim iskustvima, usponima i padovima. Sigurna je da to mogu biti korisne informacije za polaznice da, „na putu svog ličnog i profesionalnog napretka, smeju da pogreše jer je i to deo procesa učenja i da ne odustaju od svojih ciljeva uprkos preprekama na koje nailaze“.

Za Ljiljanu aktivizam znači da ne zatvara oči pred društvenim problemima i problemima drugih.

Smatra da je aktivizam „važan za izgradnju društva u kojem će svi imati ista prava i iste mogućnosti za ostvarivanje tih prava“.  Dodaje da je aktivizam „važan i za lični razvoj i napredak pojedinaca“.

Aktivno zalaganje na planu podizanja svesti o postojanju određenih društvenih problema i zalaganje za pozitivne društvene promena jača samopouzdanje i osećaj brige za druge i društvo kao celinu, osećaj pripadnosti, osećaj odgovornosti i moći da se ličnim angažovanjem doprinese napretku u društvu, tvrdi Ljiljana Stevković.

 

Valjevo, 22. februar 2019. (Aleksandar Milijašević, Dijalog Net)

Izvor: DijalogNet

Pročitajte više

POZIV ZA EDUKATIVNI PROGRAM „DIGITALNA PISMENOST“

BEOGRAD

Od 11.03. do 13.03.2019.

 

Pozivamo mlade sa invaliditetom/hendikepom starosti do 35 godina, sa prebivalištem u Beogradu i okolini, da se prijave na edukativni program na temu digitalne pismenosti.

O PROGRAMU

Digitalna pismenost ima za cilj razvoj digitalnih kompetencija, pod kojima se podrazumevaju ključne sposobnosti za dugoročno učenje uz posedovanje sposobnosti za pouzdanu i kritičku upotrebu elektronskih medija za posao, odmor i komunikaciju. Ove kompetencije se odnose na logičko i kritičko razmišljanje, na visok nivo veštine upravljanja informacijama i na dobro razvijene veštine komunikacije. Digitalna kompetencija prepoznata je kao jedna od 8 osnovnih kompetencija neophodnih za doživotno učenje i pomoću nje se stiču i razvijaju i ostale veštine.

Teme programa:

  • Zbog čega je važno koristiti društvene mreže
  • Veštine komunikacije u digitalnom okruženju
  • Formiranje brenda ili ličnosti na društvenim mrežama
  • Targetiranje i kreiranje kampanja
  • Kupovina i plaćanje preko interneta
  • Sigurnost u digitalnom okruženju
  • Stvaranje digitalnih sadržaja-Dizajn u programima Canva, Adobe Spark i Snap Seed

Mesto održavanja: In Centar, Cara Lazara 5-7, Beograd. Edukacija će se održati u računarskoj učionici.

Radionice su celodnevne (od 10:00h do 16:30h)

Učešće na programu je besplatno. Forum mladih sa invaliditetom snosi sve troškove obuke i organizuje ručak i kafe pauze.

 

KAKO SE PRIJAVITI?

Da biste se prijavili za učešće u programu potrebno je popuniti prijavni formular.

Prijavni formular se šalje na e-mail adresu: prijave@fmi.rs .

Rok za podnošenje prijava je 7. mart 2019. godine.

Broj polaznika programa je ograničen. Na osnovu primljenih prijavnih formulara, biće odabrano  12 učesnika.

 

Za sve dodatne informacije o programu možete se obratiti Forumu mladih sa invaliditetom putem telefona 011 32 20 632 (od 09:00h do 17:00h) ili putem mail-a  prijave@fmi.rs .

 

Projekat “Digitalna i medijska pismenost mladih sa invaliditetom/hendikepom” realizuje Forum mladih sa invaliditetom u partnerstvu sa Udruženjem studenata sa hendikepom, Udruženjem za mlade Srbije i Secons-grupom za razvojnu inicijativu. Projekat je podržala Evropska unija u okviru “Civil Society Facility and Media Programme 2016-2017”

 

Pročitajte više

Udruženje Forum mladih sa invaliditetom sa partnerima, u okviru projekta “Digitalna i medijska pismenost mladih sa invaliditetom/hendikepom”, organizuje edukativni program za mlade sa invaliditetom/hendikepom, na temu digitalne pismenosti. Program se organizuje u četiri grada:

BEOGRAD Od 11.03. do 13.03.2019.
NOVI SAD Od 25.03. do 27.03.2019.
NIŠ Od 08.04. do 10.04.2019.
NOVI PAZAR Od 15.04. do 17.04.2019.
UŽICE Od 22.04. do 24.04.2019.

 

O PROGRAMU

Digitalna pismenost ima za cilj razvoj digitalnih kompetencija, pod kojima se podrazumevaju ključne sposobnosti za dugoročno učenje uz posedovanje sposobnosti za pouzdanu i kritičku upotrebu elektronskih medija za posao, odmor i komunikaciju. Ove kompetencije se odnose na logičko i kritičko razmišljanje, na visok nivo veštine upravljanja informacijama i na dobro razvijene veštine komunikacije. Digitalna kompetencija prepoznata je kao jedna od 8 osnovnih kompetencija neophodnih za doživotno učenje i pomoću nje se stiču i razvijaju i ostale veštine.

Teme programa:

  • Zbog čega je važno koristiti društvene mreže
  • Facebook i Instagram (alati i analitika)
  • Veštine komunikacije u digitalnom okruženju
  • Formiranje brenda ili ličnosti na društvenim mrežama
  • Targetiranje i kreiranje kampanja
  • Kupovina i plaćanje preko interneta
  • Sigurnost u digitalnom okruženju
  • Stvaranje digitalnih sadržaja-Dizajn u programima Canva, Adobe Spark i Snap Seed

Učešće na programu je besplatno.

Forum mladih sa invaliditetom snosi sve troškove obuke: radnog materijala, zakupa sale i sl, kao i smeštaja i prevoza (za učesnike van mesta održavanja programa) i ishrane (za sve učesnike) tokom trajanja obuke.

KAKO SE PRIJAVITI?

Poziv je otvoren za osobe sa invaliditetom uzrasta do 35 godina, koje imaju prebivalište u nekom od navedenih gradova ili gradova u okolini.

Za svaki od gradova bice objavljen pojedinačni poziv za prijavu na sajtu www.fmi.rs .

Da biste se prijavili za učešće u programu potrebno je popunit  prijavni formular (dostupan i na sajtu www.fmi.rs ).

Prijavni formular se šalje na e-mail adresu: prijave@fmi.rs .

Rok za podnošenje prijava je 7 dana pre početka programa.

Broj polaznika programa je ograničen. Na osnovu primljenih prijavnih formulara, biće odabrano po 12 učesnika za svaki od gradova.

 Za sve dodatne informacije o programu možete se obratiti Forumu mladih sa invaliditetom putem telefona 011 32 20 632 (od 09:00h do 17:00h) ili putem mail-a prijave@fmi.rs .

Projekat “Digitalna i medijska pismenost mladih sa invaliditetom/hendikepom” realizuje Forum mladih sa invaliditetom u partnerstvu sa Udruženjem studenata sa hendikepom, Udruženjem za mlade Srbije i Secons-grupom za razvojnu inicijativu. Projekat je podržala Evropska unija u okviru “Civil Society Facility and Media Programme 2016-2017”

 

Pročitajte više

Od 31. januara do 3. februara u Kragujevcu je realizovan III modul Škole za mlade lidere sa invaliditetom/hendikepom.

Na trećem, ujedno i poslednjem modulu Škole, učesnici su ovladali tehnikama javnog nastupa, kao i tehnikama potrebnim za uspešno vođenje marketinških kampanja putem društvenih mreža.

Pored interaktivnog učešća na samim radionicama, učesnici su uspešno realizovali i domaće zadatke, koji su za cilj imali rešenje problema mladih sa invaliditetom/hendikepom u lokalnoj zajednici, ali i promovisanje same Škole.

Gostujući predavač na III modulu je bila Marija Stevuljević, ekspertkinja za medije i komunikaciju, sa dugogodišnjim iskustvom iz oblasti PR-a i promocije na društvenim mrežama.

Projekat “Digitalna i medijska pismenost mladih sa invaliditetom/hendikepom” realizuje Forum mladih sa invaliditetom u partnerstvu sa Udruženjem studenata sa hendikepom, Udruženjem za mlade Srbije i Secons-grupom za razvojnu inicijativu. Projekat je podržala Evropska unija u okviru “Civil Society Facility and Media Programme 2016-2017”.

Izvor: Forum mladih sa invaliditetom

Pročitajte više

Partnerska organizacija Udruženje studenata sa hendikepom, u saradnji sa Forumom mladih sa invaliditetom, realizovala je trening “Uloga medija u podizanju svesti o poziciji osoba sa invaliditetom/hendikepom u društvu” u Užicu 7-og, odnosno u Novom Pazaru 13. septembra.

U okviru radionice učesnici su imali priliku da se upoznaju sa:

– osnovnim principima koncepta socijalne inkluzije;

– komunikacijom sa osobama sa invaliditetom/hendikepom i

– modelima u pristupu osobama sa invaliditetom/hendikepom.

Aktivnost je realizovana u okviru projekta “Digitalna i medijska pismenost mladih sa invaliditetom/hendikepom”, koji sprovode Forum mladih sa invaliditetom, u partnerstvu sa Udruženjem studenata sa hendikepom, SeConS grupom za razvojnu inicijativu i Udruženjem za mlade Srbije. Projekat se realizuje u periodu od januara 2018. do juna 2020. godine i ima za cilj unapređenje građanske participacije mladih sa invaliditetom/hendikepom putem razvoja digitalne i medijske pismenosti.

Projekat se realizuje u okviru programa Evropske unije ”Unapređenje civilnog društva i medijskih programa 2016-2017”.

Fotografije pogledajte ovde.

Pročitajte više

Ne znam da li danas neko pomaže roditeljima dece sa hendikepom da saznaju šta ih je snašlo kada napokon dobiju dijagnozu. Ne znam da li ih neko hrabri, i kako. Želim da verujem da toga ima. Ono što znam je da mojim roditeljima niko nije dao taj vetar u leđa. Zato je ovaj posvećen njima, i vama što još ne znate šta će od vašeg deteta sa hendikepom biti. Ne bojte se, možda sve bude dobro. Možda.

“Ako preživi do ponedeljka šaljemo je u Beograd”

Početkom devedesetih na jugu Srbije se niko nije bavio raznim testovima u ranoj trudnoći, ni zdravim, a nekmoli prevremeno rođenim bebama. Kad sam ja iskočila napolje dva meseca pre termina, mojim roditeljima je rečeno “Ako preživi do ponedeljka šaljemo je u Beograd”. Bio je valjda, petak. Niko ih nije pripremio na to šta znači dobiti bebu koja je malo požurila, ni šta će tek doći, ni koje su moguće komplikacije. Niko im nije rekao da pripaze na to kako se razvijam, i da prate da možda, možda, nemam malo drugačiju motoriku jer sam negde u međuvremenu ostala bez kiseonika. I garantujem da ni danas nije bolje. Kad sam na kraju ipak ostala dovoljno dugo žilava da su me dragi nam lekari prokupačke bolnice milostivo otposlali u Bg, provela tamo neka dva meseca u inkubatoru, i kad su me svečano uručili mami i tati da me nose kući, ovi blaženo nisu pojma imali da nešto ne valja. Kazao mi je tata pre par godina, mislio sam, eto jednog zdravog deteta. Uh, rekoh, ala sam te zeznula. I nasmejasmo se.

Kako saopštiti nesaopštivo?

Tata mi je pričao o tom momentu kada su saznali da ustvari imam hendikep, mnogo puta. I uvek mi je prosto urnebesno užasno, kao neki dobar oksimoron. Elem, roditelji su me odveli na kontrolu kao bebu od godinu dana, u Zavod za prevremeno rođenu decu. Pošto sam izašla odatle zdrava i čitava, u komadu premda malo mršava, tajo je samo želeo da se zahvali lekarskom osoblju što su mi pomogli da o(p)stanem. E, baš u tom momentu pri rutinskoj kontroli su se svi kolektivno prosvetlili da beba, ups, ima cerebralnu.

Bez ikakvog blagog, lepog i promišljenog uvoda mojima je sasuto onako, iz punog šaržera, da niko ne zna šta ću, da li ću i kako moći da radim u životu. I omiljena rečenica da ću možda “da budem na krevetu” forevr. Ma nemojte?

Mama i tata su, kontam, stajali kao vodom poliveni. Kako su se održali ne znam. Nikad o tome nisu govorili, kako su taj trenutak preživeli, kako su zatvorili ta vrata, kako me je tata uzeo u naručje i poneo niz hodnik, kako su se vratili dvesta i nešto kilometara nazad, kući, kako su sigurno sedeli za stolom, i razgovarali, kao uvek što pamtim – šta sad da se radi. A uradili su jedino što su znali, i najbolje – dali su sve od sebe i cele sebe za mene i u mene.

“Ali mora vozić da prođe, kako će da prođe ako se ti ne podigneš?”

Nisu znali skoro ništa. Ni da me možda treba poslati na operaciju, ni da treba da nosim longete, ni da bi koristilo, kad sam napokon u trećoj godini prohodala, naučiti me da odmah koristim štapiće (u narodu znanih pod imenom štake). Zato ja danas imam ovako zabavno koncipirane noge, u x. Nije bilo nikakvog priručnika ni gugla, a oni su, razume se u opštem kolapsu zemlje u selu na jugu moglu samo da se slikaju, što se kaže. Sigurno jesu čitali, šta su mogli, i zvali sve moguće prijatelje, rođake. Išli smo od lekara, preko nadrilekara do vračara, svuda, gde god su čuli da neko hipotetički može da pomogne.

Sad da kažem, da znam šta su stvarno radili, to pojma nemam. Jedino mogu da tvrdim da su svoju kožu sa leđa odrali da bih ja imala gde da gazim, i da su me u nju povili da me zaštite od sveta, i da iz mene izvuku najbolje. I sigurna sam da danas tako rade i neki drugi roditelji, iz isto tako nepovoljnih prilika, bez posla, bez podrške, bez saznanja kud tačno da se denu.

Verujem da su počeli od ljubavi prema meni i sestri, a onda i od straha, da me treba po svaku cenu “postaviti na noge”, da me treba razviti i uporno zalivati dok se ne rascvetam.

Najranije uspomene su mi zato, baš na vežbe. Sati i sati, na podu na dva ćebeta, da mi bude mekano. Ono što ide odozgo, crveno, na kockice. I danas ga mrzim. I mama, stroga, uporna, kao od kamena. Mora, izdrži, možeš, ajmo još jednom. Mama osmehnuta, mama kojoj su govorili “kakva si ti nemajka kad možeš da je vežbaš dok plače”. Mama koja je jedina znala koliko je to boli, ali koja je morala pored svega, da me dobro zabavi, da lakše podnesem, da nemam, što danas kažu, traume, mada se tad time niko nije bavio. Ja, da lakše podnesem. Nju niko nije pitao kako joj je. I danas se smejemo, kako me je učila da vežbam most. Umorna sam već, ne mogu više, a ona kaže “Ali mora vozić da prođe, kako će da prođe ako se ti ne podigneš?” I ja uradim most, i prođe voz.

Rekoh, ne bojte se, možda bude dobro.

Možda. Možda i ne bude. Toliko toga zavisi od toga gde živite, čime se bavite, kakvu podršku imate, da li vas okolina žali, stigmatizuje, osuđuje ili se prema vama kao roditeljima deteta sa hendikepom ponaša kao što i treba – prosto normalno. Toliko toga zavisi od vrste hendikepa deteta, od toga koliko možete kao ličnost da podnesete, od toga koliko sami imate snage i koliko ste spremni da od sebe date ne očekujući ništa zauzvrat. Bez frustracija, bez izneverenih očekivanja, bez ljutnje, samo da date. I da ne zamišljate šta bi bilo da nije tako, šta biste voleli da vaše dete može, nego da s tim što imate uradite najbolje što se uraditi da. Nemam pojma koliko i kako je to teško, ali znam da jeste mnogo, gledala sam lica dvoje ljudi kako dobijaju mapu od iskustava koje smo zajedno prošli. Jedino znam da treba izdržati, a usput, živeti, i učiti, od svog deteta koje drugačije percipira svet, koliko je on lep i koliko nov. Koliko je veliko i magično i moćno sve što vam je dato da možete da uradite sami. Makar to bio i treptaj oka.

Šta vam je hvala, roditelji?

Ne znam. Pitala sam mamu jednom, za vreme studija, da l’ bi volela da je dobila neku običnu devojčicu s kojim bi se manje u životu iscimala. Kaže ona meni, opet bih te rodila i nikad te ne bih menjala, i kad bih sve ovo znala. I mislim, šta joj je hvala danas, što je bez imalo preterivanja sebe ulila u mene, šta je hvala tati koga više nema, što je redovno rukama pritiskao grudi kada padnem, da mu ne iskoči to predivno srce, od koga sam naučila da volim ljude, nasledila melanholiju i sposobnost da satima zurim u krošnje drveća, talenat za pisanje poezije i za crtanje? Pa, ja. Ja sam im hvala, valjda. I to im je dovoljno.

Niko ih nije uputio šta reći detetu koje te pita, a šta je meni? Sami su se dovijali, i nikad nisu pokazali da su im ta moja pitanja vreo usijani nož koji reže po plućima, niti da im je išta što za mene čine teško. Primenili su samo jedno – uvek su sa mnom razgovarali kao da smo istih godina, nikad me nisu lagali, i nikad nisu zaboravili da naglase koliko sam posebna, koliko nezamenljiva, baš ovakva, kako ja to volim da kažem, nesavršena.

Želim da verujem da je danas roditeljima dece sa hendikepom malo lakše. Ne znam da li jeste, ni kako se snalaze. Sigurno, bar većina njih, radi najbolje što zna, a to nije herojski, i nije njima “svaka čast kako mogu”, njima je samo ljubav.

I, eto, jedino što mogu da vam kažem je baš to – volite svoje savršeno drugačije dete, jer mu sem vaše ljubavi, ništa drugo i ne treba.

 

 

Preuzeto uz dozvolu autorke sa sajta Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.

Pročitajte više